FAQ sezonski radnik i koronavirus

30.4.2020

Dolazite iz zemlje članice EU i radite u Nemačkoj kao sezonski radnik u berbi

Koja pravila važe kada je u pitanju Vaše zaposlenje u Nemačkoj?

Dolazite iz zemlje koja je EU članica. U zemlji iz koje dolazite ste zaposlenici, samostalni, penzoneri, studenti ili domaćica odnosno domaćin? Ako je tako, onda možete raditi u Nemačkoj kao sezonski radnici u berbi tokom 70 dana u godini u okviru tzv. kratkoročnog zaposlenja bez socijalnog osiguranja. Usled korona-krize ovaj se period produžava na 115 dana odnosno 5 meseci.

Nemačko radno pravo važi i za sezonske radnike u berbi. To znači da imate pravo na plaćeni godišnji odmor (dopust) ili pak isplatu godišnjeg odmora na kraju zaposlenja, pravo na plaćeno bolovanje i još mnogo toga.

Gde ste prijavljeni i osigurani i šta da učinite u slučaju bolesti?

  • Da li ste u svojoj zemlji porekla zaposleni ili prijavljeni kao samostalni poljoprivrednik? Ukoliko jeste, onda ste i tokom Vašega rada u berbi u Nemačkoj osigurani u okiru sistema socijalne skrbi u Vašoj zemlji porekla. Svom poslodavcu u Nemačkoj ćete ovo dokazati uz pomoć A1 potvrde. Potvrdu A1 u Hrvatskoj izdaje Zavod za mirovinsko osiguranje i ona se naziva „Zahtjev za izdavanje potvrde A1 – izaslanje zaposlenih osoba u EU“. Načelno važi da se potvrda A1 može izdati i naknadno. Preporučujemo Vam da potvrdu ipak zatražite unapred i da je ponesete sa sobom za Nemačku. Osim toga, podnesite zahtev za  europsku iskaznicu zdravstvenog osiguranja u svojoj zemlji porekla i ponesite je, kako biste i u Nemačkoj mogli ići kod lekara bez problema.
  • Ukoliko ste penzioner, student ili domaćica odnosno domaćin u Vašoj zemlji porekla, Vaš poslodavac u Nemačkoj bi pre početka rada u berbi morao proveriti jeste li osigurani u socijalnom sistemu zemlje iz koje dolazite. Vaš status osiguranika poslodavac proverava uz pomoć upitnika koji se na različitim jezicima može preuzeti na sledećoj stranici:  https://www.svlfg.de/auslaendische-saisonarbeitskraefte.

Ako imate socijalno osiguranje u zemlji boravka ali nemate važeće zdravstveno osiguranje, Vaš poslodavac u Nemačkoj može za Vas dodatno zaključiti privatno zdravstveno osiguranje. Privatno zdravstveno osiguranje ne pokriva troškove svakog obolenja tj. lečenja. Troškove za ovo osiguranje poslodavac ne sme odbijati od Vaše plaće

U slučaju bolesti, odmah obavestite Vašeg poslodavca o tome i posetite lekara. Lekar će vas pregledati i, ukoliko ste bolesni, izdati Vam doznaku o bolovanju (Krankschreibung). Jedan primerak doznake o bolovanju morate dostaviti svom poslodavcu. Doznaka o bolovanju se takodje mora dostaviti i Vašem zdravstvenom osiguranju.

Ukoliko radite duže od četiri tjedna u istom preduzeću, u slučaju bolovanja ćete i dalje imati pravo na svoju punu plaću; punu plaću možete primati najviše šest tjedana. Ukoliko ste osigurani u Nemačkoj i ispunjavate uslove, nakon ovih šest tjedana imate pravo na naknadu u slučaju bolovanja koju isplaćuje zdravstveno osiguranje (Krankengeld). Dalje informacije o tome možete dobiti pozivom na broj hotline službe ili u savetovalištu.

Napomena:
Imate pravo na lekara po sopstvenom izboru. Priložite u ordinaciji svoju europsku iskaznicu zdravstvenog osiguranja ili potvrdu o privatnom osiguranju. U suprotnom, lekar bi Vam mogao izdati račun za svoje usluge. Ukoliko morate platiti usluge lekara direktno, obavezno zatražite  račun sa tačnim iznosom koji ste platili. Ovaj račun po povratku u zemlju porekla priložite zdravstvenom osiguranju kako biste mogli da zatražite povrat troškova.

Koliko zaradjujete kao pomoćni radnik u berbi?

Za sve zaposlenike u nemačkom poljoprivrednom sektoru Važi zakonska minimalna plaća od 9,35 EUR bruto po satu. Mesto prijavljenog boravišta i Vaša nacionalnost pritom ne igraju nikakvu ulogu. Na nemački minimalac imate pravo čak i ukoliko ste od strane Vašeg poslodavca u zemlji porekla ili u nekoj drugoj zemlji poslati za Nemačku ili ako ste u Nemačku došli kao samostalni radnik sa A1 potvrdom.

U berbi se plaćanje često odredjuje po učinku, odnosno poslodavac nalaže koliko kilograma voća i povrća  radnik mora ubrati i koliko novca radnik za to dobija. Takav način plaćanja po učinku je dozvoljen s tim da Vas poslodavac po satu ne sme platiti manje od 9,35 EUR bruto. U slučaju da u roku od sat vremena uberete toliko ploda da Vaša satnica iznosi više od 9,35 EUR po satu, poslodavac Vam mora isplatiti višu satnicu.

VAŽNO: Da biste izračunali svoju zaradu napišite i vodite evidenciju svakoga dana o početku, kraju i trajanju radnog vremena uključujući pauze. Zabeležite kada ste i gde radili, kao i imena, adrese i brojeve telefona kolega koji bi mogli da posvedoče o Vašim tvrdnjama. Ukoliko je  moguće, fotografišite radno mesto i smeštaj. Pokušajte i da dobijete potpis svog predradnika za evidenciju radnih sati koju vodite. Ukoliko to ne bude bilo moguće zamolite nekoga od kolega da potvrdi Vaše navode svojeručnim potpisan.

Kod plaćanja po učinku zapišite predate količine i evidentirajte takođe Vaše radne sate tojest vreme koje je bilo potrebno da predate količine uberete. Samo na osnovu detaljne evidencije Vašeg radnog vremena odnosno radnih sati može se proveriti koja Vam plaća pripada i da li je isplata koju ste primili od poslodavca korektna.

Navodimo primer evidencije radnih sati.

Kakav ugovor o radu imate?

Poslodavci u Nemačkoj Vam ne moraju ponuditi pismeni ugovor o radu. Kao ugovor o radu Važi i ono što je usmeno odnosno putem email-a dogovoreno sa poslodavcem. Poslodavac Vam nakon najviše mesec dana mora izdati pismene odredbe radnog odnosa. Veliki broj poslodavaca se ovoga ne pridržava iako bi to morali, stoga zahtevajte pisani ugovor o radu od poslodavca. Poslodavac Vam ne mora izdati ugovor o radu na jeziku koji razumete. Ukoliko je ugovor o radu pisan na jeziku koji ne razumete, recite poslodavcu da ćete potpisan ugovor o radu  doneti nakon što Vam neko prevede ugovor o radu i nakon što ste razumeli sve odredbe.

Vodite računa o tome da ugovor o radu mora biti potpisan i od strane Vas i od strane poslodavca. Obavezno sačuvajte jedan primerak obostrano potpisanog ugovora za svoju evidenciju.

Prema zakonu, ugovor o radu bi sve treba da sadrži sledeće odrednice:

  • Vaše ime i adresu, kao i ime i adresu poslodavca
  • početak i trajanje radnog odnosa
  • radno mesto
  • opis posla
  • visinu plaće uključujući dodatke i datume dospeća
  • ugovoreno radno vreme
  • broj dana godišnjeg odmora (dopusta)
  • otkazne rokove
  • napomenu o važećim kolektivnim ugovorima.

VAŽNO: Kako biste u slučaju radnog spora bili dobro pripremljeni, fotografišite tablu firme, radno mesto i smeštaj. Takodje fotografišite i sva dokumenta koja svojeručno potpisujete.

Kada Vam se mora isplatiti plaća? Kada dospeva Vaša plaća?

Ovo je definisano Vašim ugovorom o radu. Ako niste zaključili ugovor o radu sa poslodavcem, pitajte! Zakonom je propisano da plaću koju ste zaradili u jednom mesecu morati dobiti najkasnije do kraja narednog meseca. To znači da biste plaću za četvrti mesec morali dobitit najkasnije do 31.5.

Isplatom Vaše plaće poslodavac se obavezuje izdati Vam obračun Vaše plaće. Obračun plaće mora sadržati sledeće informacije:

  • broj radnih sati
  • iznos mesečne bruto plaće
  • iznos odbitka na ime poreza
  • odbitke (na ime smeštaja, ishrane, akontacije)
  • iznos za isplatu (neto plaća)

Ako ste sa poslodavcem dogovorili da Vam čitava zarada bude isplaćena na kraju sezone, zahtevajte od poslodavca da Vam obračun radnih sati potvrdi jednom u tjednu putem WhatsAppa ili nekim drugim pisanim putem. Takodje, evidentirajte Vaše radne sate nezavisno od evidencije poslodavca. Ukoliko Vam se novac isplaćuje unapred (akontacija), uzmite i sačuvajte priznanicu o primljenom novcu sa tačnom sumom isplate.

NIPOŠTO ne potpisujte prazne, neispunjene priznanice, račune ili cedulje.

 

Koliko dugo i koliko sati je dozvoljeno raditi u berbi?

Prosečno dozvoljeno radno vreme u Nemačkoj iznosi 8 sati i može se privremeno produžiti na ukupno 10 radnih sati dnevno. Izmedju dve smene je načelno propisan obavezan odmor od minimum 11 sati. Usled korona-krize, Savezna Vlada Republike Nemačke je donela odredbu kojom se dozvoljeno radno vreme produžava a propisana obavezna pauza (odmor) skraćuje. Ova pravila se primenjuju i na poljoprivredni sektor.

Odredbom se propisuje sledeće:

  • radno vreme se može produžiti i do dvanaest sati dnevno,
  • ukupno maksimalno radno vreme u tjednu iznosi 60 sati (npr. 5 dana po 12 sati); u iznimnim hitnim slučajevima, ukupno maksimalno radno vreme u tjednu može iznositi i više od 60 sati,
  • izmedju dve smene se obavezan propisan odmor sme umanjiti na minimum 9 sati; medjutim, obavezan propisan odmor se radniku mora u roku od četiri tjedna nadoknaditi kroz slobodne dane ili produžavanjem propisanog odmora drugim danima tako da u proseku iznosi najmanje 13 sati dnevno,
  • ako se posao ne može završiti radnim danima, dopušta se rad nedeljom i praznicima,
  • u zamenu za rad nedeljom i praznicima radnik mora dobiti slobodne dane i to u roku od 8 tjedana najkasnije do 31.7.2020.

Za Vašu plaću i radno vreme važi najpre ono što je dogovoreno ugovorom o radu. Ako je ugovorom dogovoreno skraćeno radno vreme, ono se primenjuje u radnom odnosu. Bez Vaše suglasnosti poslodavac ne sme skraćivati niti produžavati radno vreme. Ukoliko ne date Vašu saglasnost, može se desiti da Vam uruči tzv. otkaz radi izmene ugovora o radu (Änderungskündigung). To znači da Vam poslodavac uručuje otkaz starog ugovora o radu kako bi Vam posao ponudio pod drugim uslovima. U ovom slučaju se obavezno obratite nekom od savetovališta, hotline brojevima savetovališta ili radničkom sindikatu (Gewerkschaft).

Koje radno vreme važi u poljoprivrednom sektoru?

Radno vreme počinje onog trenutka kada se nadjete u polju i počnete sa radom. Pauze se ne računaju kao radno vreme.

Ako radite izmedju 6 i 9 sati, nakon 6 sati rada imate pravo na pauzu u trajanju 30min. Radite li duže od 9 sati, imate pravo na pauzu u trajanju 45min.

Šta tačno znači prekovremeni rad i mora li Vam se za taj rad platiti?

Poslodavac Vam može naložiti da radite prekovremeno samo ako je to tako definisano ugovorom o radu. Ovde je važno da se dozvoljeno radno vreme od 12 sati dnevno ne sme prekoračiti.

Prekovremeni rad se najčešće mora isplatiti. Pretvaranje prekovremenog rada u dodatne slobodne dane mora biti regulisano u ugovoru o radu.

Šta učiniti ako dobijete otkaz?

Otkaz Vam se mora uručiti pismeno, to znači da mora biti napisan na listu papira i potpisan od strane poslodavca. Ukoliko Vi želite dati otkaz, morate to učiniti isto tako: pismenim putem i uz svojeručni potpis.

U jednom se otkaznom pismu moraju uzeti u obrzir otkazni rokovi. Ako je radni odnos trajao kraće od tri meseca, otkazni rokovi mogu biti vrlo kratki. Ako za to ima vrlo važan razlog, poslodavac Vam može uručiti i momentalni otkaz.

Otkaz koji Vam uruči poslodavac ne morate potpisati.

Ako dobijete otkaz, obratite se hotline službi ili nekom od savetovališta. Može se desiti da je otkaz nevažeći.

Usmeni otkaz ili otkaz putem SMS-a, WhatsApp-a, Viber-a ili Mail-a kao i otkaz koji sadrži skeniran ili fotokopiran potpis su svi nevažeći!

Usmeni otkaz je uvek nevažeći. Ipak, da biste i dalje imali pravo na plaću, poslodavcu morate saopštiti da i dalje možete i želite da radite tj. morate mu ponuditi svoju radnu snagu. Ako poslodavca o svojoj spremnosti za rad informišete usmeno, morate imati svedoka za to. U suprotnom, informišite poslodavca telefonskim putem.

Oprez
Čak i usmeni otkaz, ili otkaz koji Vam je upućen putem SMS-a, WhatsApp-a, Viber-a ili Mail-a postaje važeći ako se protiv takvog otkaza ne uloži tužba. Iz tog razloga: bilo da ste otkaz dobili pismenim ili usmenim putem obratite se na brojeve telefona hotline službe ili nekom od savetovališta!

Dalje informacije na temu otkaza možete naći na sledećoj stranici: https://www.fair-arbeiten.eu/hr/article/298.k%C3%BCndigung.html

Koliko Vam se sme odbiti za smeštaj i hranu?

Ako Vam poslodavac obezbedjuje hranu i smeštaj i to odbija od plaće, poslodavac to mora jasno naznačiti na obračunu Vaše plaće i to tako da Vam bude jasno koliko se tačno odbija za šta.

Napomena
Poslodavac mora voditi računa o tome da Vam na mesečnom nivou ostane dovoljno novca za život nakon što Vam se od plaće odbije za smeštaj i hranu. Poslodavac Vam od plaće ne sme odbiti sumu koja bi Vas ostavila sa manje novca za život nego što je propisano  (Pfändungsgrenze). Iznos od kog Vam se ne smeju odbijati dalji troškovi varira u odnosu na broj osoba koje uzdržavate (bračni drug, deca, itd.).

Primer 1: Samac ste i nemate dece. Do neto plaće u iznosu 1.179,99 € Vam se ništa ne sme odbiti od plaće.

Primer 2: U braku ste i imate dvoje dece, čime uzdržavate još tri osobe pored sebe. Do neto plaće u iznosu 2.119,99 € Vam se ništa ne sme odbiti od plaće. Samo ako zaradjujete više od ove sume (neto), poslodavac Vam sme naplatiti smeštaj i hranu.

Za hranu se u 2020. godini od plaće smeju odbiti sledeći iznosi:

  • na mesečnom nivou za doručak 54,00 €, za ručak 102,00 € i za večeru 102,00 €. Mesečno Vam poslodavac sme odbiti najviše 258,00 € za hranu.
  • na dnevnom nivou za doručak 1,80 €, za ručak 3,40 € i za večeru 3,40 €. Po danu Vam poslodavac sme odbiti najviše 8,60 € na ime ishrane.

Za smeštaj Vam se mesečno sme naplatiti najviše 235,00 € ako stanujete u jednokrevetnoj sobi. Ako u jednoj sobi stanuju dve osobe, može Vam se naplatiti najviše 141 €, ako sobu dele tri osobe 117,50 € i u slučaju da jednu sobu dele više od četiri osobe najviše 94 € po osobi.

Za slučaj da hranu i smeštaj ne obezbedjuje poslodavac već treća lica ili neke posebne firme, morali biste potpisati ugovor o najmu ili pružanju usluga sa onima koji obezbedjuju smeštaj odnosno hranu. Ako niste dobili ugovor, obavezno se raspitajte koliko će Vam na kraju sezone naplatiti za smeštaj i hranu.

Ako je kvalitet smeštaja i hrane lošiji od onoga što je dogovoreno, fotografišite. U slučaju spora, fotografije mogu poslužiti kao dokaz.

Kakve su mere zaštite od korona virusa u preduzeću i kolektivnom smeštaju[1]?

Savezna Vlada Nemačke donela je strožije propise usled korona krize, koje poslodavci u poljoprivrednom sektoru moraju primeniti. Svrha ovih  propisa je zaštita radnika od inficiranja virusom – prilikom dolaska, u kolektivnom smeštaju, na radnom mestu kao i tokom ishrane.

Za provedbu propisa odgovornost leži na svakoj saveznoj državi.

Za više informacija o važećim propisima u Vašoj regiji obratite se nadležnom Zdravstvenom telu (Gesundheitsamt). Kontakt podatke možete pronaći na web stranici Instituta Robert Koch: https://tools.rki.de/plztool

Uz to, vrede opće zaštitne mere protiv koronavirusa.

https://www.svlfg.de/corona-saisonarbeit

Zaštitna oprema, alat za rad i voda

Poslodavac Vam mora obezbediti svu ličnu zaštitnu opremu uključujući alat za rad. U to se ubrajaju i odgovarajuće rukavice za rad, kao i zaštita od sunca i kiše. Osim toga, poslodavac Vam mora obezbediti dovoljne količine vode za piće tokom rada na visokim temperaturama.

Obratite pažnju na mesečni obračun plaće da Vam se ništa od alata ili zaštitne opreme ne odbije od plaće.

 

Ako se inficirate korona virusom

Ako se inficirate korona virusom, poslodavca morate bez odgadjanja informisati o tome i ujedno ga informisati o trajanju bolovanja koje je propisao lekar. Trajanje bolovanja se dokazuje uverenjem o bolovanju koje izdaje lekar (Arbeitsunfähigkeitsbescheinigung/Krankschreibung) i to uverenje morate dostaviti poslodavcu.

Kako bi se ograničilo širenje virusa, o infekciji informišite poslodavca i sve koleginice i kolege sa posla.

U slučaju da Vam se naloži karantin, poslodavac Vam i dalje isplaćuje plaću. U ovom slučaju poslodavac može da podnese zahtev državi za povraćaj novca koji je isplaćen na ime Vaše plaće.

Učlanite se u radnički sindikat (Gewerkschaft)

Preporučujemo: Učlanite se u sindikat već od prvog dana u Nemačkoj.

Sezonski radnici u berbi mogu postati sezonski članovi sindikata nadležnog za poljoprivredu koji se zove IG Bauen-Agrar-Umwelt (IG BAU). Članstvo u sindikatu počinje plaćanjem prve članarine i završava se nakon 12 meseci iako niste zatražili iščlanjenje. Članstvo možete produžiti na zahtev.

Godišnja članarina iznosi 145,30 Euro. U slučaju spora sa poslodavcem, sindikat Vam pomaže da se izborite za svoja prava i plaću, kao i da se borite protiv nepravednog otkaza. Sindikat Vam može pomoći i u raznim drugim situacijama. Dalje informacije možete naći na sledećem linku: https://igbau.de/Binaries/Binary13922/Faltblatt-Wanderarbeiter-innen-2020-BKS.pdf

Ako ste član sindikata u Vašoj zemlji, pitajte nemački sindikat nadležan za sektor u kojem radite je li Vaše članstvo priznato i u Nemačkoj.

Za pitanja se obratite hotline službi ili savetovalištu.

Važni linkovi

Informacije o radnom pravu:

Korona virus – Informacije i linkovi na različitim jezicima

Informacije DGB-s (Saveza samostalnih sindikata Nemačke)

Informacije Saveznog Ministarstva zdravlja (nemački, engleski, ruski, turski)

Informacije o trenutačnoj situaciji u svetu i u Nemačkoj (nemački)

 

 

 

 

 

[1] https://www.bmas.de/SharedDocs/Downloads/DE/PDF-Gesetze/arbeitszeitverordnung-fragen-und-antworten.pdf?__blob=publicationFile&v=3